Pravopis, pravopisne greške i jezièke nedoumice...

Hajde da malo pokušamo da negujemo naš jezik. Bar što se pravilnosti tièe.

Neæu, nemoj, nemam - spojeno naravno; ispred njih se ni ili niti zamenjuju i: "On to ni ne zna" - neispravno, ispravno je: "On to i ne zna"
ne + neki glagol - odvojeno: ne želim, ne znam, ne vidim...
pridevi koji se završavaju -ski, -ški i -èki pišu se malim poèetnim slovom: srpski, karlovaèki...
obzirom da - nepravilno; pravilno je s obzirom na: "S obzirom na to da sam..."
je li - skraæeno je l', mada valjda može i jel (ispravite me ako grešim)
jel i jer: jel za pitanje: "Jel ideš u školu danas?"; jer za odgovor: "Jer sam bolestan"
jeftin: prihvatljivo i jevtin, ali se prvo više koristi.
razoèaranje: bolje nego razoèarenje (što ne znaèi da drugo nije prihvatljivo)
naizgled, ali može i na izgled
Kada ti nešto nedostaje onda ti to fali, nikako hvali
Prekosutra ili preksutra kao i nakosutra ili naksutra

Dakle, primeri za upotrebu zareza ispred i(ili) iza "bre", a ujedno i o samom "bre"...


"Receno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!

Potcenjivacki: Ma, idi, bre!

Izazivacki: Sta je, bre?

Nezno: Ih, bre!

Sa ljubavlju: Dodji, bre...

Prepotentno: Ti ces, bre, da mi kazes?

Filozofski: More, bre!

Zapanjeno: Otkud sad to, bre?

Zapovednicki: "Sviri, bre! - zapovedi Hajduk Stanko Ciganima".

Epski: "Bre, ne lazi crni Arapine!" .

"Bre, cutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uopste, prevesti to malo, a tako znacajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, neznosti i lezernosti, ima neceg bundzijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono sluzi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i zaljenje, sluzi za cudjenje, za poziv i opomenu, za iznenadjenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - cini se, ono je nasa sustina... I da se nekim cudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!'

M.Kapor

Дијалект (реч грчког порекла διάλεκτος, диалектос) је варијетет језика који користе људи из одређене географске области. Број говорника, и величина области, може да буде различите величине. Дијалетк већег пространства може да се састоји из поддијалеката мањих области, који могу даље да се деле на дијалекте још мањих области итд.

Дијалект је потпун систем за говорну комуникацију (али не неопходно и писану) са својим речником и/или граматиком.

Концептуално, дијалекти могу бити:

* социолекти, варијетета језика којим говори одређена социална класа,
* стандардни језици, коју су стандардизовани ради употребе у јавности (нпр. писани стандард),
* жаргони, који се разликују у речнику, и
* сленг.

Варијетети језика као што су дијалекти, идиолекти и социолекти могу се разликовати не само по речнику и граматици, већ и по фонологији (укључујући просодију). Ако су разлике само у фонологији, за овакве дијалекте користи се термин да су акцентски варијетет, уместо варијетет или дијалект.

Стилске фигуре су речи и изрази којима приповедачи и песници обогаћују књижевно дело, дајући нова, шира и пренесена значења.

Претерано увеличавање ради постизања већег ефекта у књижевности, назива се хипербола. Врло често се примењује у народној књижевности, у изразима попут крвца до кољена.

Примери:

Сузама је замутила море, а јауком уставила шајке (народна песма);
Кад је виђех ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти (Његош, Горски вијенац)

Стилски поступак у ком се нешто пореди по супротности назива се контраст. Његовом применом, супротне појаве су јаче изражене.

Примери:

Тресла се гора - родио се миш. (народна изрека);
На језику мед, а на срцу јед (народна изрека)

Персонификација је добила име од латинске речи persona што значи особа, па би се на српски могла превести као поособљавање. Персонификација је изражајан начин казивања којом се стварима и појавама приписују људске особине.

Примери: Прогледале су ми патике (разговорно)

Поређење (компарација) је изражајан начин казивања којим се нешто што је мање познато упоређује са нечим познатијим. Поређење може бити по сличности или супротности. Примери:

Брз као стрела. (народна изрека);
Вредан као пчела (народна изрека)

Словенска антитеза је стилска фигура класична за српске народне песме. Састоји се од три дела:

* питања: Ој пунице, ђевојачка мајко,

Или си је од злата салила?
Или си је од сребра сковала?
Или си је од сунца отела?
Или ти је бог од срца дао?'

* нетачних одговора: ''Нити сам је од злата салила,

''нити сам је од сребра сковала,
нити сам је од сунца отела'

* једног тачног одговора: веће ми је бог од срца дао.

(Народна песма, Женидба Милића барјактара)

Glagoli koji se zavrsavaju na ti, kao raditi, pisu se zajedno sa skracenim oblikom glagola hocu - radicu. A glagoli koji se zavrsavaju na ci, kao peci, pisu se odvojeno od skracenog oblika klagola hocu - peci cu

ja ne znam da li se pise recimo
icicemo
ili ici cemo
ili
docicemo
ili doci cemo
jer ako se pise odvojeno onda bi i pisacemo trebalo pisa cemo,a nije tako.
Ne znam. D=

zato pišeš iæemo, doæemo i co :D xD

hahahaha :D
postoji pravilo oko toga :D

Aurora wrote:Glagoli koji se zavrsavaju na ti, kao raditi, pisu se
zajedno sa skracenim oblikom glagola hocu - radicu. A glagoli koji se
zavrsavaju na ci, kao peci, pisu se odvojeno od skracenog oblika
klagola hocu - peci cu

ako nije jasno i dalje kazi da pojasnim (:

znaèi ide iæi æu, doæi æu...
radiæu i co....

necu,nemam,nemoj,nisam se pisu sastavljeno. sa mnom se pise odvojeno

To deca najvishe greshe na fb-u...

kitty misliš zajedno, a ne odvojeno...
a sa mnom je piše odvojeno koliko ja znam...

da, Ana je u pravu

Bloom wrote:Neæu, nemoj, nemam - spojeno naravno; ispred njih se ni ili niti zamenjuju i: "On to ni ne zna" - neispravno, ispravno je: "On to i ne zna"
ne + neki glagol - odvojeno: ne želim, ne znam, ne vidim...
pridevi koji se završavaju -ski, -ški i -èki pišu se malim poèetnim slovom: srpski, karlovaèki...
obzirom da - nepravilno; pravilno je s obzirom na: "S obzirom na to da sam..."
je li - skraæeno je l', mada valjda može i jel (ispravite me ako grešim
jel i jer: jel za pitanje: "Jel ideš u školu danas?"; jer za odgovor: "Jer sam bolestan"
jeftin: prihvatljivo i jevtin, ali se prvo više koristi.
razoèaranje: bolje nego razoèarenje (što ne znaèi da drugo nije prihvatljivo)
naizgled, ali može i na izgled
Kada ti nešto nedostaje onda ti to fali, nikako hvali
Prekosutra ili preksutra kao i nakosutra ili naksutra

Tu uglavnom vecina gresi...

Mene zanima da li se pre podne pise odvojeno ili spojeno? Isto to i za popodne... To mi nikad nece biti jasno... xD

Ne znam. Mislim da se pise odvojeno.. Pre podne... Na wiki pise da se pise odvojeno.. A za mislim da se ovo drugo pise spojeno.. Popodne.

I ja tako mislim,ali nisam sigurna...

pre podne je odvojeno
za drugo nisam sigurna XD
Mislim da je spojeno :/

haha... Hvala... Imam ja jos toga... Cim se setim,ocekujte me opet... xDD

Ja se trudim da pisem pravilno. Pa cak i na internetu. Ne koristim 'w,tj,zx,sh..' . POnekad mi se omakne, ali dobro. Kad bi Vuk Karadzic video kakva je omladina sada,mislim da bi se zaprepastio. I da, sada bi bio: wuk karadzxicC -.-

Ma znam... I ja se trudim da pisem pravilno... I muka mi je od svih tih gluposti,i slova koja cak ni ne postoje... -.-

Najgore mi je kad neko mesa jel i jer! -.-

Ja mrzim i kada neko mesa your i you're... Mada to je na engleskom.

Je l' se pise nijedan ili ni jedan ?

Ni jedan,ja mislim.