Istorija astrologije

Niko ne zna taèno koliko je stara astrologija. Ali sasvim sigurno od momenta kada je èovek spoznao da postoji – Vreme, od kada je poèeo da prati sunèeve izlaske, meseèeve mene, dakle još onda kada su prvi nomadi i lovci pratili sazvežða kako bi se lakše orijentisali dajuæi im nazive, nema razloga da ne verujemo da su ljudi još tada tragali za odgovorima gledajuæi u nebo. Na dalje, iskustva te povezanosti èoveka i svemira su se sakupljala, a èovek je postajao sve intimniji sa prirodom.

No, smatra se da istorija astrologije datira iz V veka pre n.e, u Vavilonu za koji se navodno zna da je bio pun astrologa, ali nema dokumenata, sem jedne horoskopske karte koja je raðena za datum 29. IV 409. p.n.e. Beros prenosi astrologiju iz Vavilona u Grèku i pokreæe školu astrologije na ostrvu Kosu. Hipokrat (460 – 380 p.n.e) izuèava astrologiju, koristi je u praksi, što zapisano stoji u njegovom delu On Diets. U vreme Rimskog carstva, najpre astrolozi bivaju proganjani odlukom Senata iz 16. godine kojom se astrolozi podrugljivo nazivaju „haldejcima“, dok Lucius Tarutius Firmanus utvrðuje datum Romulovog roðenja, a potom radi i horoskop grada Rima „ab urbe condita“ (od osnivanja grada), i prati sudbinu roðenih u istom danu. Seneka je podržavao astrologe, Tacit nije, da bi gotovo svi rimski carevi u naredna èetiri veka bili pobornici ove veštine. Tiberije i Hadrijan sami crtaju horoskope, Neronu astrolozi predskazuju majèinu smrt, ali tek Septimije Sever ubacuje astrologiju u javni i politièki život.

U doba cara Konstantina, Firmikus Maternus, sicilijanski senator, piše astrološko delo Matezeos u osam knjiga, èiji su pojedini delovi saèuvani u originalu, na latinskom, dok sam car analogno deli državu na 12 provincija i postavlja horoskop Carigradu. Prva žena astrolog za koju se zna je Hipatija koja je utvrdila dan svoje smrti, što se i obistinilo. Tek od 409. godine u Rimu kreæe proganjanje astrologa, spaljivanje spisa i knjiga.

Sa Ptolomejom, koji uporedo utvrðuje osnove i astronomije i astrologije, obe nauke dobijaju na znaèaju... On prvi razvija teoriju podele astroloških kuæa, definiše glave aspekte, a njegovo sigurno najznaèajnije astrološko delo je Tetrabiblos.
Paralelno, arapski svet ima svoje astrologe. Najveæi od svih, Albumasar, uèenik dvorskog persijskog astrologa Alkendija, zatim Albatenji koji daje teoriju o 12 jednakih polja i drugi...

Majkl Skot u 12. veku radi horoskope na dvorovima Francuske, Engleske i Sicilije. Poznato je da je sam predvideo sopstvenu smrt. Odreðenog dana mu je u sred mise u crkvi pao kamen na glavu i tako završava. U isto doba, Barbarosin savetnik, Albert Veliki, mag, ezoterik, filozof, izuèava astrologiju kojom dalje poduèava Tomu Akvinskog, od koga ostaje zabeleženo: "The celestial bodies are the cause of all that takes place in the sublunar world." Filozof Rodžer Bejkon, osnivaè eksperimentalne nauke, formuliše tvrdnju o èovekovoj slobodnoj volji dok nebeska tela odreðuju opšte smernice sudbine, piše Spekulum astronomie i èvrsto veruje u astrologiju. Gvido Bonati bio je franjevaèki monah i italijanski astrolog, a zahtevao je izradu gradbenih horoskopa prilikom izgradnji crkvi.
Prvi astrolog sa našeg podneblja koji se pominje je Albert Kažotiæ iz Trogira, uèenik Tome Akvinskog, inaèe biskup.
Poznatu astrološku tvrdnju „da se ne sme operisati deo tela dok je Mesec u njegovom znaku“ dao je èuveni lekar, matematièar, savetnik Bonifaèija VIII, Benedikta XI, Klementa XV, Arnaldo de Vilenuva.

Pjetro D'Abano, profesor filozofije i medicine, zastupa mišljenje da su svi dogaðaji predodreðeni kretanjem nebeskih tela. Usudio se da napravi horoskop Isusa, zbog èega njegov leš inkvizacija spaljuje, iako je veæ sam sebi presudio trovanjem.
Georg Trapezus prevodi Ptolomejev Almagest, uèitelj je slavnom matematièaru i astronomu Regiomontanusu (John Muller) koji utvrðuje sistem nejednakih kuæa, i objavljuje efemeride (tablice planetarnih položaja), postaje kardinal. U to doba, slavni slikar, Rafaelo Santi, na dvoru pape Julija II ukrašava astrološko-teološkim prikazima dvoranu „Disputa“. Èuveni Paracelzus (1493 - 1541) bio je lekar, alhemièar i filozof. Pisao je medicinska i teozofsko-mistièna dela, a uz to se bavio i astronomskim i alhemijskim istraživanjima. Zahtevao je od lekara poznavanje kretanja planeta. Iz tog vremena datiraju mnogi istorijski astrološki spomenici, neki oèuvani i dan danas, kao astrološki sat Orloj koji se nalazi u Pragu.
Svima poznat, Michele de Notre Dame, lekar Karla IV, prorekao je epidemiju kuge i poraz Francuske. Papa Leon X osniva katedru astrologije na rismkom univerzitetu. Tada i Kopernik papi posveæuje svoje otkriæe, heliocentrièni sistem, i poslednji zvanièni astrolog po profesiji bio je Vilfranš, astronom i matemtièar, uvažavan na francuskom dvoru, poznat po neviðeno taènim prognozama. Astrologia Gallica je njegovo najpoznatije delo iz 1661. god. Sa njim prestaje profesija astrolog, a astrolozi rade bez sistema, zaleðine, škole i bivaju sve više ismejavani, baš kao i veština kojom se bave.

Astrologija se u 17. veku seli pretežno u Englesku, i tu se radom izdvajaju Džon Di i Vilijem Lili, i danas autoritet u tradicionalnoj astrologiji. Lili je predskazao veliki požar u Londonu, èetrnaest godina pre nego što æe se desiti u septembru 1666.
Tiho Brahe, danski astronom koji je utvrdio prividno kretanje Sunca što mu je omoguæilo da izraèuna taènu dužinu godine pri èemu je naèinio gresku od samo jedne sekunde, kao astrolog bavio se uticajem velikih konjukcija na prirodne katastrofe. Njegov uèenik, Johan Kepler, najpre strastveno izuèava astrologiju da bi je, ogorèen spoznajom njenih slabosti nazvao, “neuglednom æerkom astronomije, bez koje bi mudra stara majka gladovala”. No ipak, nastavlja istraživanja, pravi èudesno taène horoskope, poruèniku Valenštajnu prorièe uspon, pad i dan sigurne smrti 25.2.1634. Prvi je pratio uplive planeta statistièki i na kraju, posle godina iskustva zakljuèio “da verovanje u uticaj konstelacija proizlazi pre svega iz iskustva koje je toliko uverljivo da ne može niti odbaèeno od strane ljudi koji to iskustvo nisu imali”. (Preporuka: Kepler's Belief in Astrology)

Isak Njutn, koga je prilièno zanimala mistika, zanimao se i za astrologiju. Kada je astronom Edmund Halej jednom prebacio nešto na raèun njegovog petljanja sa astrologijom, Njutn mu je odgovorio: “Sir Halley, I have studied the matter, you have not!”
U doba romantizma, po Duporu, “naši Ilirci, Preradoviæ, Gaj, bave se astrologijom, a kada je roðena kraljica Draga, sluèajni engleski turista astrolog prorièe joj krunu”. Iz 19. veka, važna su imena: Alana Lia, osnivaèa Astrološke loze teozofskog drustva Velike Britanije 1914, Maks Hendla, Zadkiel, Sefarijel..

Od 20. veka astrologija je tiha, ali nakon II svetskog rata dobija svoje nove pristalice, ali i sve više javnog diskreditovanja nasatlog kao posledica nedostatka sistematizacije i saradnje astroloških škola

Horoskop je simbolièki prikaz meðuodnosa
prirodnih principa na izvesnom mestu u trenutku neèijeg roðenja koji je
u skladu s meðuodnosom tih istih prirodnih zakona u svesti pojedinca.

Horoskop
je slika neba u odreðenom trenutku (položaji Sunca, Mjeseca, planeta,
zvezda) gledano s odreðene taèke na Zemlji u odreðenom trenutku. Dakle,
kao da smo s odreðenog mesta u datom trenutku fotografisali nebo, pa
napravili svojevrsnu kartu - horoskopsku kartu - sa taènim položajem
najvažnijih objekata, te s elementima nebeske sfere (zenit, nadir,
ascedent, descedent). Natalni horoskop (karta) nekog èoveka je takva
slika u trenutku njegovog roðenja.

Horoskop se sastoji od
velikog broja elemenata i njihovih povezanosti - astrološki elementi,
astrološki znakovi, astrološke kuæe, planete, planetarni aspekti...

Pojam zodijak oznaèava pojas ili prsten na nebu.
Kroz taj pojas - zodijak se odvijaju "prividna" kretanja Sunca, Meseca
i planeta Sunèevog sistema. Inaèe, ovaj pojam sreæemo još u doba
Vavilona, kada su ga èuveni vavilonski astronomi podelili na 12
"jednakih" delova, od po 30 stepeni longitude i potom ih nazvali
zodijaèkim znacima. Dakle, svaki znak je dobio ime po sazvežðu koje se
u njemu nalazilo u to vreme, a kako su sazvežða uglavnom nosila imena
životinja i pojas je dobio naziv "životinjski". Stoga, termin zodijak u
osnovnom ili izvornom prevodu znaci - "životinjski krug".

Šta je astrologija?
Odavno
je poznato da, uprkos ljudskoj volji, mudrosti, znanju, svesti, našim
životom vlada nevidljiva sila - sudbina. Egzistencija je moguca samo
ako shvatimo da je život vecna borba izmedu dobra i zla. Ne možemo
menjati svet, ali možemo sebe u okviru granica u kojima nam je ta moc
data.

Zvezde i planete neraskidivo su povezane sa našom
genetikom. Astrologija proucava ljudsku genetiku zapisanu u kosmosu,
pomaže nam da kroz horoskop uocimo naše karakteristike, potrebe, da
shvatimo naše potencijale i motive, otkriva šta je najbolje u nama, šta
nam je najpotrebnije, sa cime cemo se u životu boriti, šta koci naš
uspeh. Kada otkrijemo naše vrline, u kojim oblastima smo nadmocni, u
cemu možemo trajati, postacemo ono što treba da budemo i naš život bice
harmonican.

Natalna karta je životni horoskop - dubinska
psihoanaliza koja otkriva naše slabosti i snage, pomaže nam da se
opredelimo za odgovarajuci posao, da pronademo adekvatnog partnera i
prijatelje, ukazuje nam na to kojim smo bolestima skloni i, što je
najvažnije, suocava nas sa našim slabostima pružajuci nam smernice kako
da rešimo probleme, savladamo negativne uticaje i tako postanemo
produktivniji, uspešniji, srecniji.