Sudbina

First topic message reminder :

Sudbina je, prema narodnom verovanju, sila koja odreðuje život svakog pojedinca i od koje ce ne može umaæi. Sudbina je ono što je nekom predodreðeno, pogotovo najznaèajniji dogaðaji u životu, ukljuèujuæi èas i naèin smrti. Dogaðaji koje èoveka snalaze smatraju mu se dosuðenim, a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno, smatra ce nesuðenim.

U filozofskom smislu, sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biæe. Sudbina nije slepa ili sluèajna kao usud (lat. fatum), nego racionalna premda je nepoznata pojedincu koji u njoj uèestvuje. Tokom istorije, mnogi ljudi su bili nezadovoljni samo fizièkim objašnjenjima teških bolesti, raznih nesreæa i prerane smrti, pa su pretpostavili natprirodni uzrok nevoljama koje dolaze bez obzira na zasluge. Verovanje u sudbinu èini život podnošljivijim time što èoveku omoguæuje prihvatanje racionalnost univerzuma uprkos oèiglednim nepravilnostima i nepravdama.

Postoje veštine i pseudonauke koje nastoje da spoznaju ljudsku sudbinu. Tako, astrologija tvrdi da raspored zvezda u vreme roðenja odreðuje sudbinu, dok neki oblici gatanja imaju za pretpostavku da se sudbina može otkriti iz linija dlana ili pomoæu snova. Previše izraženo verovanje u nepromenjivost sudbine naziva se fatalizam.

Da li verujete u to da je svakom od nas po rodjenju zacrtano sta ce i kakav ce da bude, sta ce da radi u zivotu.. I tako to.
Ili verujete u ono da smo sami krojaci svoje sudbine, tacnije da sudbina ne postoji, nego da to ljudi cisto govore jer ne znaju kako da opravdaju neke stvari?

Praslin<3 wrote:Ne vjerujem da nam je bilo šta zacrtano na roðenju,mislim da smo mi apsolutni krojaèi svoje sudbine.

potpuno se slazem.

Pa verujem u sudbinu. Ne nesto preterano, ali recimo da verujem da na kraju sve izadje na dobro i pokaze se da je imalo svoj dobar razlog.
Ne volim da prepustam zivot sudbini, postoje izvesne stvari za koje imamo izbor a ostavljamo ipak sudbini da pronadje put. Ne volim ljude koji sede i cekaju sudbinu. Mislim da sami krojimo sudbinu, ali i da ipak postoji nesto zacrtano.

Ne verujem u sudbinu.
Èak se naljutim na samu sebe kada uzmem tu reè u usta.

Sem sto verujem da se samoubice radjaju,da im je to sudbina,u 'ostalu sudbinu' ne verujem..

Iskreno, mislim da ima tu nešto..
Mada, ljudi izraz sudbina koriste za stvati koje su neizbježne.. (Smrt, bolest..) Ako me razumijete?!
Jer, neki ljudi, to jest, veæina ljudi nema hrabrosti i snage da se suoèi i prihvati neke stvari, te ih olako naziva sudbinom.
Mislim da ne treba èekati da nam se nešto desi u životu. Treba mi da se trudimo, postignemo nešto, borimo se i sami pišemo svoju sudbinu.. :)

Ne vjerujem u sudbinuu ,jednostavnoo ...ne vjerujemm :)

Postoje neke stvari u zivotu na koje ne mozemo da uticemo i zato jednim delom verujem u sudbinu,neke stvari jednostavno moraju da se dese.Ali,verujem da veliki deo zivota sami kreiramo...Svako je krojac svoje sudbine.

Mislim da ima tu nesto,al da ipak veci dao nase sudbine zavisi iskljucivo od NAS!

Razmišljanje da sudbina postoji nas odvodi u poništavanje nas kao aktivnih ljudskih bića.
Mada nije da smo mi neka aktivna ljudska bića i ovako...

Sudbina je jedina stvar u šta istinski verujem. :)

*MiMa*97 wrote:Mislim da ima tu nesto,al da ipak veci dao nase sudbine zavisi iskljucivo od NAS!

Definitivno verujem u sudbinu, ali ne kao tačno zacrtanu... Naprimer, nedavno sam imala smrtan slučaj u porodici.. Naime, tetak mi je poginuo u sobracajnoj nesreci koja se, verovali ili ne, dogodila na ISTI NAČIN, NA ISTOM MESTU kao i prošla kada je jedva preživeo... Tako da, mislim da je prvi put uspeo da ''zavara sudbinu'', ali samo donekle...

Ne može ti biti zacrtan od rođenja svaki pokret, svaka zaljubljenost, sve, baš sve, onda ispada da neka viša sila kontroliše sve tvoje pokrete i da si ti samo marioneta! Zar ne vjerujete da slobodnom voljom mi radimo sebi zlo i dobro? Uvijek je pred nama izbor - da li ću se upisati u tu školu ili u drugu, da li da se udam za njega, da li ovo, da li ono, je l' mislite da ne možemo sami da izaberemo kojim ćemo putem da idemo? Ja sudbinu shvatam drugačije, jer vjerujem da postoje srodne duše, dakle, ako je neko nekom srodna duša, tj., SUĐENO im je da budu zajedno, oni će biti, ali, ako jedno zacrta sebi da ne želi da bude sa tom nekom srodnom dušom, ko to može promijeniti? Stvaramo svoju sudbinu i svoju budućnost.

Verujem u sudbinu, ali ne na nacin da ti sedis kuci i ne radis nista a ocekujes sve i govoris 'Da je trebalo da bude, bilo bi' ili 'Tako je sudjeno'. Naravno da treba da se izboris za sebe i da imas pravo na odluke ali mislim da su sve te nase odluke vec 'odlucene' tamo negde, ne znam da li me razumete. Verujem da se sve desava sa razlogom i da je sve trebalo da bude bas tako kako je bilo.

popka bebic ^__^ wrote:

*MiMa*97 wrote:Mislim da ima tu nesto,al da ipak veci dao nase sudbine zavisi iskljucivo od NAS!

to je to! Svako kroji svoju sudbinu!

Čitam tekst gore i ne znam, ne verujem da je sudbina kriva za moje greške, tako da mislim da ne postoji:-)

Verujem u sudbinu. Neke stavri zavise od nas, neke ne. Možeš sam da biraš čime ćeš da se baviš, kakav ćeš biti kao osoba. Ali, da li ćeš se roditi kao dečak ili kao devojčica, da li ćeš biti crnac ili belac, ko će ti biti roditelji.. Na to ne možeš da utičeš i to je sudbina.

Ma glupost

i verujem i ne verujem
nije mi sudbina izgovor za nesto sto mi nije uspelo, ne verujem da je svuda u pitanju sudbina ali opet verujem xD
Eto, ni sama ne znam xD

Verujem.

Pa poèela sam da verujem u sudbinu.

Neke stvari prosto ne mogu da objasnim, pa kažem da je to bila sudbina. Ali ne znam da li baš vjerujem..