Sulejman Velièanstveni

Ne gledam.

Scarlett O'hara wrote:Ne gledam.

Nit planiram.

Svud Je Holivud ♥ wrote:

Scarlett O'hara wrote:Ne gledam.

Nit planiram.

apsolutno potpisujem

Pod jedan ovakvi naslovi tipa Sukiii ne mogu da se zna, pod dva ne gledam, kad budem htela da znam nešto o Sulejmanu Velièanstvenom proèitaæu knjigu, eventualno pogledati dokumentarac, a ne da gledam seriju istorijske fikcije i da na osnovu netaèno iznetih informacija tripujem da zaista znam nešto o njegovom životu kao polovina gledalaca dotiène serije.

Ne vidim razlog da se za svaku novu tursku seriju otvara nova tema -.-

Ne zasluzuju xD

Ja sam čitala knjigu "Sultanov harem" i mislim da je slična seriji.
Ali, ne verujem da je serija toliko dobra.
Inače, ne volim turski jezik, to me najviše odbija u tim serijama.

Gledam,dobra je

Ne gledam, i stvarno mislim da ne bih mogla.

Kao što i Nicky veæ reèe, toliko gluposti, toliko netaènih informacija. On je došao kao ''mirotvorac'' u Srbiju. Ma da,da. Da ne skreæem s teme previše, zakljuèak je - Nikako. :)

ne želim

Neka hvala.

Hašeki Hurem sultanija (pers. خرم, tur. Hürrem, hurem — nasmejana, radosna; isto Rokselana, Roksolona, Ruzijak ili Rosa, tj. Ruskinja; roðena možda 1500. ili 1506) bila je omiljena žena osmanlijskog sultana Sulejmana I.
Njeno pravo ime, kao i njeno detinjstvo, nisu sasvim poznati. Pretpostavlja se da se zvala Anastasija ili Aleksandra Lisovska. Bila je poreklom iz Rusije, sa teritorije današnje Ukrajine. Kao i mnoge njene zemljakinje, za kojima je u Carigradu (Istanbulu) bila velika potražnja, Rokselana je ili kao sužanj ili zato što su je roditelji prodali (što je bila èesta pojava u Rusiji) odvedena kao belo roblje u Osmansko carstvo. Obièno su devojke imale 6 do 13 godina kada su bile kupljene za velika domaæinstva osmanlijske više klase ili sultana. Kao bele robinje, one za razliku od svojih crnih sapatnica nisu morale da rade teške poslove, nego su obièno služile kao družbenice i dvorske dame svojim gospodaricama.
Ibrahim Paša (1493 — 1536) je, iz zahvalnosti, svom prijatelju sultanu Sulejmanu I poklonio mladu Rokselanu. Ona se našla u haremu koji je obuhvatao oko 300 robinja. Rokselana, koja je imala vatrenu crvenu kosu, opisana je kao nežna, vitka, ljupka i oèaravajuæa. Uz to je bila veoma inteligentna i vesela, smejala se i šalila rado.
Kao i sve mlade haremske dame, ona je u poèetku dobijala lekcije turskog jezika i islama. Uèila je èitanje i pisanje, sastavljanje nežnih ljubavnih pisama, šivenje i pletenje, pevanje, ples, sviranje jednog muzièkog instrumenata, pa i vežbanje ljupkog i gracioznog hoda. Neobièno lepe i obdarene robinje, koje su imale šanse da postanu sultanove konkubine, uèene su još i erotskim veštinama. Dvanaest najatraktivnijih i najtalentovanijih robinja su bile odreðene kao „gedikli“, to jest sultanove sobarice, koje su imale obavezu da oblaèe sultana, da ga kupaju i snabdevaju ukusnim jelom. Kao moguæe drugarice u krevetu mogle su takoðe da postanu njegove miljenice, „ikbal“. U sluèaju da su ostale trudne i rodile decu svome gospodaru, dobile su poèasno zvanje sultanske „konkubine“ ili „kadine“.
Rokselani nije teško palo da privuèe Sulejmanovu pažnju. Uostalom, njena veselost je privlaèila svakoga u haremu, zbog èega je brzo dobila nadimak „kurem“ ili „huram“, to jest nasmejana. Nije dugo potrajalo dok je postala i sultanova saputnica u krevetu. Pošto nije služila samo za seksualno zadovoljavanje i kao majka moguæih naslednika, nego se pokazala i kao dobar sagovornik i iskrena prijateljica, pa èak i kao životna saputnica, Sulejman je bio oduševljen Ibrahimovim poklonom. Sa Rokselanom je mogao da menja pesme ili da vodi politièke diskusije. Rokselana je uz to bila u stanju da mu daje dobre savete i imala je razumevanja za njegove strahove koje je jedino njoj mogao da prizna. Rokselana je bila u stanju, kao njegov prijatelj Ibrahim, da svojom veselošæu otera Sulejmanovu melanholiju. Sulejman je tako sve èešæe odlazio Rokselani i zanemarivao svoju glavnu ženu Mahidevran Gulbehar († 1580, poreklom iz Crne Gore, Albanije ili Èerkezije), koja je nosila nadimak „cvet proleæni“ i koja mu je rodila èetvoro dece, od kojih je samo sin Mustafa ostao živ.
Nije dugo potrajalo i Rokselana je zatrudnela, te je 1522. rodila svog prvenca Mahometa. Tako poèinje za mladu majku velika drama njenog života. Kako bi se posle sultanove smrti spreèili graðanski ratovi, jer bi se njegovi sinovi krvavo borili za nasledstvo, Mehmed II († 1481) je izdao zakon po kome je svakom njegovom nasledniku dozvoljeno da, kad dobije sultanat „sa obzirom na red sveta“, ubije svoju braæu. Prema tom ukazu, sa svakim novim stupanjem na presto ponavljao se isti ritual. Novi vladar bi naredio da pogube svu njegovu braæu i polubraæu. Sulejman II nije morao da ispuni tu obavezu, pošto je njegov otac naredio da se pogube ne samo njegova dva brata i sedmorica sinovaca, nego i Sulejmanova èetvorica braæe, jer je želeo da osigura nasledstvo svome sinu ljubimcu.
Oko 1523. godine Rokselana je rodila svoje drugo dete, opet jednog sina, koji je imao grbava leða, pa kao bogalj nije mogao da polaže pravo na sultanat. Od svojih roditelja je dobio ime Giangir i opisan je kao ljubazan, veseo i lepog izgleda. Pošto je ljude gledao samo dobro, bio je voljen od svoje braæe i sestara, pa i od samog svog polubrata Mustafe, kao i od svoga oca. Sulejman ga je posebno cenio zbog njegove veselosti i lepog razgovora koji je imao s njim.
Godine 1526. Rokselana je rodila treæe dete, njenu jedinu kæerku Mihrima, koja je postala oèeva mezimica. Mihrima je kasnije udata za Rustem Pašu, velikog vezira srpskog porekla. Rokselana je u to vreme igrala sve važniju ulogu u sultanovom životu. Sulejman je iznad svega voleo svoju drugu glavnu ženu, živahnu i veselu Rokselanu, i skoro je samo kod nje išao. Zanemario je èak i svog prijatelja Ibrahim Pašu, kojeg je 1523. postavio za velikog vezira Rumelije (tj. Balkana) i koji je bio oženjen Sulejmanovom sestrom Hatièe. Godine 1526. Sulejman ga je postavio još i za glavnog zapovednika svoje vojske u pohodu protiv Ugarske.
U to vreme sa kuænim mirom u Sulejmanovom haremu nije stajalo baš najbolje. Mletaèki (venecijanski) poslanik Pietro Bragadino obavestio je senat svoje republike u tajnoj depeši o jednoj gruboj raspravi izmeðu prve i druge kadine, izmeðu Mahidevran Gulbehar i Rokselane, u kojoj je prva drugoj èupala kosu i izgrebala lice. Sulejman je na to banovao svog najstarijeg sina Mustafu u Manisu za namesnika tog grada u zapadnoj Turskoj, koji je time bio dovoljno udaljen od centra moæi. Njegova majka Mahidevran je shodno osmanlijskom protokolu morala da putuje s njim.
Od tada je Sulejman bio zajedno samo sa Rokselanom. Njegove druge robinje je vremenom poudavao za svoje paše. Rokselani je nastojao da ispuni sve želje i bio je spreman da je oženi, što se za nekih 130 godina nije desilo kod osmanlijskih sultana. Godine 1530. bila je raskošna svadba, o kojoj je Englez Sir Džordž Jang komentarisao: „Ove nedelje se u gradu desio jedan sasvim izvanredan dogaðaj, koji je daleko neèuven u istoriji sultana. Veliki gospodar Sulejman je jednu robinju iz Rusije, neku Rokselanu, naèinio svojom caricom, i beše bogato slavlje. Ceremonija je održana u seralju (dvoru) i veselje je prevazišlo sve do sada poznate mere. Velike ulice behu noæu osvetljene i bilo je mnogo muzike, i gozbe je bilo dosta za sve ljude. Kuæe su ukrašene cveæem, i svuda su donete ljuljaške u kojima ljudi satima sede na veliko svoje zadovoljstvo. U starom hipodromu je podignuta velika tribina na kojoj su mesta za caricu i njene dame ograðene zlatnom ogradom. Tu su carica i njen dvor prisustovali jednom raskošnim turniru, u kome su uèestovali hrišæanski i muslimanski jahaèi, zatim akrobati i maðionièari, i jedna procesija divljih zveri i žirafa, èiji su dugi vratovi doskoro dodirivali samo nebo... Ljudi mnogo govore o svadbi i niko ne može da kaže šta ona u stvari znaèi.“
Šta je narod mislio o Rokselani?
Mletaèki poslanik Da Zara je pisao: „On (Sulejman) je tako voli i njoj je toliko odan, da se svi njegovi podanici èude i govore kako je ona njega opèinila. Oni je nazivaju „ziadi“ ili veštica. Zbog toga su ona i njena deca omraženi i u dvoru i u vojsci, ali niko ne sme ništa da kaže protiv nje, jer je on voli. Ja lièno sam samo loše èuo o njoj i njenoj deci, dok se za prvoroðenog (Mustafu) i njegovu majku (Mahidevran Gulbehar) govori samo dobro.“
Narod je, dakle, verovao da je Rokselana kroz èarobne nauke i vraèanje vezala sultana za sebe. Tako je ona postala veštica i nije uspela da pridobije ljubav naroda ni kroz svoje mnoge zadužbine — meðu njima pet džamija, jedna kuranska škola, jedna narodna kuhinja za siromašne, jedna bolnica itd. Podanici su sa zavišæu pratili veliku ljubav njihovog gospodara prema bivšoj robinji, koja mu je oko 1531. godine rodila treæeg sina i kome su dali ime Selim, koji je po izgledu najviše lièio na svoju majku. Rokselana je 1532. rodila svoje poslednje dete, lepog i drskog Bajazita.
Uticaj Rokselane na Sulejmana je sa godinama postajao sve veæi. Sulejman je više puta zbog stalnih vojnih pohoda (oko 13) bio van kuæe, pa je zaljubljeni braèni par preko pisama održavao tesni kontakt. Tako je Rokselana jednom pisala: „Moj gospodaru, deo moje duše, koji si sunce moje zemlje i temelj moje sreæe. Kada bi znao kako zbog našeg odvajanja moja duša gori i kako se cepa i kako moja ljubav prema tebi ne poznaje dana ni noæi, kao bespomoæna tone u moru èežnja...“, na šta joj je Sulejman odgovorio: „Tvojoj ljubavi sinoæ sam poslao moja oseæanja. Dozvoli mi da kada te samo posmatram, meni se èini tvoja lepota kao jedan noæni leptir. Moja ljubljena, ti si svetlo, a ja leptir u tvojoj ljubavi. Kao kada bi se u ružinom vrtu lepote htelo uhvatiti ptica srca, tako je i stanje jednog zaljubljenog koji bi se uhvatio u mreži ljubavi“.
Kada je jedini Sulejmanov prijatelj, Ibrahim Paša, poèeo da raste preko glave svome gospodaru i svojim hvalisavanjem, svojom arogancijom i pohlepom udostojio sebe da je znaèajniji od samog sultana, sultan ga je 1536. dao pogubiti. Ibrahim Paša je jednom objavio: „Jeste istina da ja vladam ovim velikim carstvom... Kada bih ja hteo, mogao bih i od jednog konjušara napraviti pašu. Šta ja poželim da dam, to se daje, a ako ja nisam saglasan, to se uzima. Odluka o ratu i miru, o upotrebi državnih sredstava — sve je to u mojim rukama. Sam sultan nije bolje obuèen od mene. Svoje punomoæje poverava u moje ruke...“ Ko bi tako govorio, taj ne bi oklevao da pokrene i pobunu. Ni od èega se Sulejman nije više plašio nego od jedne pobune koja bi ga mogla koštati njegov presto.
Posle smrti Ibrahim Paše, sultanu je zaista samo Rokselana ostala kao prijateljica, savetodavac i životna saputnica, kod koje je mogao da sa sebe skine svoj vladarski èin i da bude obièan èovek, sa svim svojim slabostima. Godine 1541. braèni par se i prostorno približio. Jedan požar je veæim delom do temelja uništio Eski Saraui, palatu harema. Rokselana je nagovorila Sulejmana da ne obnovi tu palatu, nego da njeno prebivalište podigne u njegovoj blizini. Sulejman je to odmah prihvatio i na arealu Topkapi Saraui podigao zgrade novog harema. Pošto je Sulejman u to vreme veæ bio kostoboljan, tu je pod pokroviteljstvom svoje žene mogao da bude brže i èešæe negovan i razveseljavan.
Godine 1543. umro je Mahomet, najstariji Sulejmanov i Rokselanin sin, koji je u meðuvremenu postao popularan u narodu i u vojsci i koji je trebalo da nasledi svog oca. Doživeo je svega 21 godinu, a za sobom je ostavio svoju dvogodišnju kæerku. Kod Rokselane je izbio stari strah da bi Mustafa, sin nekadašnje Sulejmanove prve kadine Mahidevran Gulbehar, mogao pogubiti njena preostala tri sina. Sa mužem njene prve kæerke Mihrime, Rustem Pašom († 1561), koji je od 1539. pripadao njenoj familiji i od 1544. bio veliki vezir, Rokselana je pokušavala da svrgne potencijalnu opasnost koja je pretila njenoj deci od strane Mustafe. Koliko je to bilo taèno ili samo lažna propaganda danas se ne može kazati, no Mustafa je 1553. bio optužen da je spremao obaranje svog oca. Sulejman je svakako poverovao tim optužbama i dao je Mustafu i 11-godišnjeg Mustafinog sina, svog sopstvenog unuka, da se pogube kao veleizdajnici.
Janièari, kod kojih je Mustafa bio veoma popularan, su se zbog toga pobunili, a pobuna je bila tako opasna po Sulejmana da je Sulejman svog zeta Rustem Pašu, koji je svuda smatran figurom koja je upravljala iza kulisa, razrešio položaja velikog vezira. Nakon što se pobuna janièara uz dosta novca bila umirila, Rustem Paša je 1555. ponovo postavljen za velikog vezira. Iza svega toga, kao iza ubistva starog Sulejmanovog prijatelja Ibrahim Paše, mnogi su smatrali da je Rokselana bila vodeæa snaga, što se nikako nije moglo dokazati. Sulejman je veæ više godina bolovao, i sa njegovom smrti Rokselana je morala da raèuna u svako doba. Kao borac po prirodi, ona nije mogla jednostavno da preda svoje sinove dželatima.
Godine 1553. Rokselana je izgubila svog drugog sina Giangira, koji nije mogao da preboli ubistvo svog voljenog polubrata Mustafe. Tako su Rokselani preostali samo njena kæerka Mihrima, 22-godišnji živahni pijanica Selim i 21-godišnji ambiciozni Bajazit, koji je u svemu lièio na svog oca. Tokom preostalih godina svog života Rokselana je pokušavala da smiri sve veæe rivalstvo izmeðu svoja dva sina.
Pošto je Rokselana 1558. umrla, nije doživela da se ambiciozni i vlastoljubivi Bajazit u borbi protiv brata posvaðao i sa ocem i na kraju podigao pobunu protiv njega. Pobuna nije uspela i Bajazit je sa svojom èetvoricom sinova prebegao novembra 1559. persijskom (iranskom) caru Tahmaspu. Tahmasp ga je prvo prijatno primio, ali je na kraju ipak, zbog 400.000 zlatnika koje je dobio od Sulejmana, njega i njegove sinove predao. Sulejman ih je dao sve pogubiti.
Jedino dete koje, osim Giangira, Sulejmana nije razoèaralo bila je odluèna i samopouzdana kæerka Mirham, koja je kod Sulejmana preuzela ulogu svoje majke kao savetodavac i sagovornik.
Sulejman je Rokselanu nadživeo osam godina, kada je na svom poslednjem pohodu u Ugarskoj umro 1566. godine. Posle Rokselanine smrti u Sulejmanovom životu nije bilo druge žene. Bio je veran svojoj ženi sve do smrti. Naredio je da se sahrani pored nje, u raskošnoj džamiji Sulejmanije koju je dovršio 1557. godine.
Njegov 35-godišnji sin Selim II, debeli pijanica sa naduvenim i crvenim licem, nasledio je Sulejmana kao sultan i dobio kasnije nadimak „pijandura“. Osam godina posle Sulejmanove smrti i on je umro 1574. godine, kada je opijen kiparskim vinom otišao u kupalište, tamo se sapleo i razbio glavu.


Ko se malo informisao, zna da je serija radjena na istinitim dogadjajima, tako da sumnjam da je mnogo toga izmenjeno.

To da li je u Beograd dosao kao mirotvorac, ne znam, verovatno nije, ali svaka zemlja svoje osvajace predstavlja kao moralne licnosti, kao sto i mi predstavljamo Dusana Silnog koji je ubio svog oca xD

To da li je u Beograd dosao kao mirotvorac, ne znam, verovatno nije, ali svaka zemlja svoje osvajace predstavlja kao moralne licnosti, kao sto i mi predstavljamo Dusana Silnog koji je ubio svog oca xD

Dušan Silni upravo zbog toga, nije postao svetac kao svi drugi srpski kraljevi. :)
Umjesto što snimamo razne serije bazirane na Mirjaminim knjigama, pametnije bi bilo da snime neku seriju o Dušanu, èovjeku od koga je strepila Vizantija i mnoge druge države. :)
S obzirom da volim da gledam serije/ filmove,a i da èitam knjige bazirane na istorijskim èinjenicama, možda bi mi se ova serija i dopala. Ali ponovo mislim da je èista sapunica.

Znam da jedini iz dinastije Nemanjica nije postao svetac, ali to ne menja cinjenicu da ga Srpski narod velica i slavi, kao sto Turci rade za Sulejmana. Nemojte da pomislite da sam na strani Turaka, daleko od toga, samo kazem da kad bi mi snimili seriju o Dusanu sigurno ga ne bi predstavljali kao coveka koji je klao neduzne ljude, vec kao pravednog vladara.
A ova serija je vise fokusirana na desavanja na sultanovom dvoru, tako da na neki nacin i jeste sapunjara, ali nije beskorisno pogledati jer je velika vecina dogadjaja istinita :)

Smatram da to sto se povremeno pominje neki istinit dogadjaj koji im daje osnovu za sapunicu nece pomoci da se nesto nauci o turskoj kulturi i turskom narodu kao i o njihovoj istoriji jer ovo nije istorijska serija i dokumentarac vec sapunica.

A to ko je koga ubijao, svi su se oni medjusobno klali xD

Vera- Baš ti hvala na ovom tekstu. :D

Gledam seriju, dobra mi je. Taman bude negde oko moje veèere ili kada se vraæam iz škole.Kakva je knjiga? :)

Ja je pogledam kad uhvatim,nekad mi je zanimljiva,a nekad smara pa promenim xD
Inace,ne gledam zbog istorije ili slicnog,ako me zanima,procitacu negde,ali mislim da serija nije tako losa. :)

Dia.♥ wrote:Vera- Baš ti hvala na ovom tekstu. :D

Gledam seriju, dobra mi je. Taman bude negde oko moje veèere ili kada se vraæam iz škole.Kakva je knjiga? :)

Nema na cemu :)
Drago mi je da nisam jedina kojoj se svidja serija

Ah..pratim... i bas je onako serija nije losa...nisu ni kostimi ..samo kad su scene kad ubijaju ljude tamo...isti covek samo u drugim "pozama" ako moze tako da se kaze.. hahah inace,ako nastavnim da gledam naucicu turski jezik oca mi rodjenog hahahah! xDD

Scarlett O'hara wrote:Ne gledam.

Ni ja..

Ne podnosim ovu seriju.

Odgledala sam neku epizodu kad sam bila kod nekog ili tako nesto O.o .
Ne svidja mi se, ono je radjeno za evropsko trziste a ne tursko tako da su one glumice bukvalno gole za vreme u kojem se radnja desava i odnosi izmedju muskaraca i zena nikako nisu bili tako lepi i divni.

uostalom, u toj epizodi nisam nista naucila o istoriji ili turskoj kulturi vec ko je koga ogovarao i ko je kome podmetnuo nesto xD

To da je serija istorijska, ili to da je raðena po romabnu je samo izgovor, ili je bar to moje mišljenje :3

Niti sam gledala, niti planiram da gledam, kao sto je vec neko i napisao :d

Ne gledam turske serije, mislim ljudi pricaju kako treba da mrzimo turke zato sto smo bili pod njima 500 godina a sad uzivaju odjednom u turcima, turkinjama, turskom jeziku, ma daj.....