Pesmarica

Znate.

Vasko Popa "Oèiju tvojih da nije"


Oèiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz oèiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoæilo

Èekaj me

Èekaj me, i ja cu doæi,
samo me èekaj dugo.
Èekaj me i kada žute kiše
noæi ispune tugom.
Èekaj me i kada vruæine zapeku,
i kada meæava briše,
èekaj i kada druge nitko
ne bude èekao više.
Èekaj i kada èekanje dojadi
svakome koji èeka.

Èekaj me, i ja æu sigurno doæi.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore èekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Èekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Èekaj me, i ja cu sigurno doæi,
sve smrti me ubit neæe.
Nek kaže tko me èekao nije
Taj je imao sreæe!
Tko èekati ne zna, taj neæe shvatit,
niti æe znati drugi
da si me spasila ti jedina
èekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat æe mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si èekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov

Desanka Maksimoviæ

"Govori tiho"

"Govori tiho.
Drveæe je noæas budno i meni je žao da èuje kako je život kratak a nije veseo.
Govori tiho.
Ptice noæas blizu nas pevaju i meni je žao da èuju kako u glasu neèijem ima suza.
Govori tiho.
U livadi obližnjoj zrikavci se noæas vole i meni je žao da noæas èuju da je ljubav u srcu
neèijem tužna.
Govori tiho.
Nebo je noæas beskrajno tanko i meni je žao da nas èuju zvezde pa da im zbog nas
teško bude."

"Umiranje ljubavi"

To što nismo više volšebnici,
Što ne razumemo šta šapuæe granje,
Što priroda govori sa nama
Kao i s drugim svetom,
Što nismo bliski više
Sa kamenom i cvetom -
Ljubavi znaèi tiho umiranje.

To što nam zvezde opet
Kao i drugima sjaje,
Što se misli vraæaju u trezno stanje,
I kule se oblaka kvare,
Što sve dobija obiène oblike stare -
Ljubavi znaèi tiho umiranje.

To što jasno vidimo sve stvari,
Proleæe što nam ne stavlja na èelo,
Što život svetlu oljušticu svlaèi,
I snovi svakog jutra što se smanje,
Što se sve na malu ljudsku meru svelo -
Ljubavi znaèi tiho umiranje.

Desanka Maksimovic
Po rastanku

Reci mi sad, kada veæ prošlo je sve:
èasi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reèi tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreæa;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidiš, seæa -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reæi mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reè i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o
katkad surovo, katkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
veæ manje volim, a znam više
nego pre;
veæ sad mi ne bi reæi mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reè i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reæi davno receni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.

najljepsa od svih njenih pjesama po meni

Milan Rakiæ
Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.



Vladislav Petkoviæ Dis
Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noæ slušao:
Da je èujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreæa moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buðenja moæ,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreæe u umrlu noæ.
U snu svome nisam znao za buðenja moæ.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oèi neke, nebo neèije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda deèije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne seæam se nièeg više, ni oèiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oèi da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noæas snih;
Ne seæam se nièeg više, ni oèiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oèi da su baš one
Što me èudno po životu vode i gone:
U snu doðu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, doðu oèi, i ja vidim tad
I te oèi, i tu ljubav, i taj put sreæe;
Njene oèi, njeno lice, njeno proleæe
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, doðu oèi, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveæa,
Što me gleda, što mi kaže da me oseæa,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.


Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili poèiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa oèima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviðena, njena lepota;
Možda živi i doæi æe posle ovog sna.
Možda spava sa oèima izvan svakog zla.

Dopadaš mi se kada æutiš

Dopadaš mi se kada æutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me èuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oèi nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.


I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu lièiš
i lièiš na reè melanholija.

Dopadaš mi se kada æutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me èuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da æutim zajedno s æutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takoðe æutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slièna si noæi, zaæutala i zvezdana.
Æutanje ti je od zvezda, tako daleko i èisto.

Dopadaš mi se kada æutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reè, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.



Lagano umiranje

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne cita,
onaj koji ne slusa muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji unistava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvaca pomoc.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,
onaj koji ne mjenja rutinu,
onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,
i ne prica s onima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji bjezi od starosti
i njenog vrela emocija;
onih koji daju sjaj ocima i napustenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne mjenja zivot kad nije zadovoljan
svoiim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji si nece dozvoliti,
niti jednom u svojem zivotu,
da pobjegne od smislenih savjeta...

Zivi danas !
Reskiraj danas !
Ucini danas !
Ne dozvoli lagano umiranje !
Ne zaboravi biti sretan !



Ne volim te zato što te volim

Ne volim te zato što te volim
i od voljeti te do ne voljeti te stižem
i do èekanja kada te ne èekam
srcem mi struji studen i plam.

Ne volim te zato što te volim
i beskrajno te mrzim, a mrzeæi te molim,
i mjera moje putujuæe ljubavi
jest da te ne vidim i poput slijepca volim.

Možda æu potrošiti sijeèanjsku svjetlost,
okrutnu zraku, svoje beskrajno srce,
ukravši sebi kljuè spokoja.

U ovoj historiji samo ja umirem
i umrijet æu od ljubavi jer te volim,
jer te volim, ljubavi, krvlju i ognjem.


PABLO NERUDA

EDGAR ALLAN POE
Annabel Lee

Prije mnogo i mnogo godina,
U carstvu kraj mora to bi,
Djeva je živjela, koju su zvali imenom Annabel Lee;
S tek jednom je živjela mišlju:
Da voli, i da se volimo mi

Bio sam dijete i bila je dijete-
U carstvu kraj mora to bi-
Al' više neg' ljubavlju mi smo se ljubili,
Ja i Annabel Lee
I zbog toga nebeski krilati anðeli bili su zavidni

I to je razlog što jednom davno-
U carstvu kraj mora to bi-
Vjetar se spusti iz oblaka, noæu, sledivši moju Annabel Lee
I došli su plemeniti roðaci njeni, meni je oteli,
Da je zatvore u grobnicu tamnu
u tom carstvu što kraj mora bi.

Zavidjeli su nam anðeli s neba,-
Ni upola sretni ko mi-
Da! To je razlog(kao što znaju
U tom carstvu kraj mora svi)
Što noæu je vjetar iz oblaka doš'o i sledio Annabel Lee

Al' ljubav nam bila je jaèa od ljubavi mnogih
Što su stariji bili neg' mi,
i mudriji mnogo neg' mi
I niti anðeli, gore na nebu,
ni podmorski demoni zli
Ne mogu mi razdvojiti dušu
od duše lijepe Annabel Lee

Jer mi ne bljesne mjesec,
da sna ne donese o lijepoj Annabel Lee
Kada zvijezde se stvore,
vidim kako gore tek oèi Annabel Lee
Tako ležim pored svoje drage do zore
Svoje drage,-drage,-života i mlade,
U njezinoj grobnici uz more
U njenom grobu uz šumorno more.








Pjesma o kuji

Jutros je kuja pri štali,
gdje rogoz se zlati pod gredom,
oštenila sedmero mladih,
riðih štenadi redom.

I jezikom, sve do tmine,
mati ih èešljala nježna;
od trbuha njene topline
voda se topila snježna

A uveèe, kao i vazda,
kad koke na lijegala kreæu,
tmuran je stigao gazda
i strpao štenad u vreæu.

Trèati snijegom je stala
slijedeæ mu tragove hoda
i dugo uz val do vala
hladna se mreškala voda.

A kad se od trèanja vruæa
i znojna probi kroz sjene,
njoj se mjesec vrh kuæa
ko njeno prièini štene.



U plavet je zurila jasnu
i cvilila nasred druma,
a mjesec na putu kasnu
sakri se iza huma.

I tiho, kao kad s brijega
za baèenim kamenom kreæe,
ko zlatne zvijezde sred snijega
kotrljahu oèi se pseæe.

Sergej Aleksandroviè Jesenjin

*Little princess* wrote:Milan Rakiæ
Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.



Vladislav Petkoviæ Dis
Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noæ slušao:
Da je èujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreæa moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buðenja moæ,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreæe u umrlu noæ.
U snu svome nisam znao za buðenja moæ.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oèi neke, nebo neèije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda deèije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne seæam se nièeg više, ni oèiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oèi da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noæas snih;
Ne seæam se nièeg više, ni oèiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oèi da su baš one
Što me èudno po životu vode i gone:
U snu doðu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, doðu oèi, i ja vidim tad
I te oèi, i tu ljubav, i taj put sreæe;
Njene oèi, njeno lice, njeno proleæe
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, doðu oèi, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveæa,
Što me gleda, što mi kaže da me oseæa,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.


Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili poèiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa oèima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviðena, njena lepota;
Možda živi i doæi æe posle ovog sna.
Možda spava sa oèima izvan svakog zla.

owa disova,Mozda Spawa je prelepa

wow ova pesma mi se svidja irry extra je svaka cast

Tnx you ............

Кад некога у пролазу питаш: како си,
ти то себе провераваш и себе питаш.
Научи се да умеш да уплашиш свој страх,
уместо страх да тебе плаши.
Научи се да умеш да заболиш свој бол,
уместо да он тебе боли.
Научи се да умеш да водиш своје путеве,
уместо путеви тебе да воде.
И научи да умеш да оживиш свој живот,
уместо да он тебе живи.
Јер њему је свеједно
да ли нас има или нема
и да ли, уопште,
и мислимо да мислимо...

М.Антић

Radjard Kipling - Ako mozes

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"

Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Rudyard Kipling - If

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you;
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;
If you can wait and not be tired by waiting,
Or, being lied about, don't deal in lies,
Or, being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise;

If you can dream - and not make dreams your master;
If you can think - and not make thoughts your aim;
If you can meet with triumph and disaster
And treat those two imposters just the same;
If you can bear to hear the truth you've spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to broken,
And stoop and build 'em up with wornout tools;

If you can make one heap of all your winnings
And risk it on one turn of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginnings
And never breath a word about your loss;
If you can force your heart and nerve and sinew
To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: "Hold on";

If you can talk with crowds and keep your virtue,
Or walk with kings - nor lose the common touch;
If neither foes nor loving friends can hurt you;
If all men count with you, but none too much;
If you can fill the unforgiving minute
With sixty seconds' worth of distance run -
Yours is the Earth and everything that's in it,
And - which is more - you'll be a Man my son!

1.
Ljubav - Miroslav Antic

Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

2.

Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo.

Secam se tvojih prvih zuba. Secam se tvojih
prvih koraka. Secam se: Decja bolnica u No-
vom Sadu. Sedim kraj tvog kreveta i molim
sve na svetu da mi ne umres.
I ostao si ziv.

Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda.
Ni ljudi. Verovala je samo nasa ogromna ljubav.
Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,
dok je kao kucica slikala azurnu svetlost po mo-
jim dlanovima.

3.

Mi se prevrcemo naglavce kao pescani sat.
I menjamo se jedan s drugim.

Dobices jednog dana dublji glas. Poceces
da se brijes. Ozenices se i zaposliti. Imaces
svoju decu i pricaces im svoje bajke.
A ja cu biti sve detinjastiji i bezazleniji.

Prepoznaces me po tome kako naivno verujem
da cu vecito ziveti, opcinjen unutra-
snjim govorom poput drevnoga boga Ptaha,
koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatim
izdahnuo okolo svoje neverovatne misli,

i tako,ogromnom mastom, sam u Nicemu,
jedini,oziveo sve ono sto je jos bilo nestvoreno.

4.

Onda ce doci sve naglo: moji poslednji zubi.
I odmah posle toga: moji poslednji koraci.
Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.
Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vece
makar samo sat ili pola sata.
Bice to sasvim dosta za sve proklete godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao
kichica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak
na tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam,
nikad okrenuo ledja da bi me postovao i voleo.

Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces
je i imati.

5.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vec
bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako
umeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani.

Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vec
bi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovako
umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili u
vecnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec
davno bi bila zvezda.

Desanka Maksimoviæ "Ljubavno pismo"

Uvek sa novom svežinom
javlja se lik tvoj,
kao samo sunèevo raðanje
i mesec mladi;
pre bi mogao žubor vode
nego glas tvoj da dosadi.

Sa istim èuðenjem uvek
dodirnem tvoju ruku,
kao kamen, zemlju i vodu,
kao vrbov rumeni prut;
po sto puta da te vidim,
èini mi se prvi je put.

Èini mi se da ti livade sadiš,
da ti savijaš gnezda,
da ti rascvetavaš žbunje gloga;
ceo mi je život s tobom u vezi,
i kretanje zvezda,
i šibljièaste ptice noga.

Èini mi se, roðak je tvoj
sve na svetu,
sve što zemljom hoda.
Sve što èiniš,
èini mi se, biti mora,
kao tok vode, klijanje zrna,
raðanje zora,
i silina nepogoda.

Jel zna neko neki lep stih za matursko? Msm moramo da stavimo neki stih na pano sa slikama pa ne znam koji bi bio najlepsi... Ako neko zna neki lep nek stavi :)