Paranormalno

First topic message reminder :

Uklete kuce...
Duhovi...
Vestice...
Natprirodne pojave...
Strsne price...


Da li verujete u to?
Ako znate neku 'strsnu' pricu...Napisite...

A joj... Ja ne bih isla ukletom precicom sigurno!

Uklete kuce...da,postoji,ne bih otisla
Duhovi...DEFINITIVNO
Vestice...hmmm...ne bas,vise vracare
Natprirodne pojave...DA
Strsne price...Stalno ih slusam opa se traumiram

omg girls,
jedne notji sam otishla kod mojih drugaritza(one su sestre),bile su same,
i sad..smijale smo se ko lude..gatale jedna drugoj itd.itd..
i doshle na ideju da proziwamo duhowe
napisale smo abedecu(na jedan list) i uzele iglu i crni konac,
i swaka od nas 3 je postawljala pitanje "duhu" i tako ga mi ispitiwale i kako igla ide swe jedno na jedno slowo sastawili smo njegowo ime "IGI"
Lara,moja drugaritza se prestrawila..
onda smo tom "duhu" rekle da nam da znak ako je tu,prisutan,sa nama, i daljinski je pao,niko ga nije gurno,jer smo bile jedna pored druge,na jedan kauch,a daljinski na drugi,prestrawile smo seee..onda smo ga ispitiwale nesh..qq ne setjam se bash..ali mogu wam retj da smo se uplashile ka' ludee...poslje toga nikad same ne bi ostajale qtji....



nije lazh,nema potrebe da lazhem,ako hotjete mogu wam dat' br. Lare i Dine pa da ih pitate...buuu,,,,

p!nky pr!ncess s tim se ne treba igrati nikada i ni zbog chega.ja iskreno ne werujem da ste tek tako prizwale duhowe jer je to nemoguce.inache ja apaolutno werujem u njih

ja werujem u duhowe... ima toliko stwari koje su se desawale mom tati, mami, i drugim ljudima, za koje znam da su istina... jer duhowi su oko nas, i msm da nije pametno priziwati ih... mozete prizwati Bog zna sta, i onda imati problema do kraja ziwota.. ozbiljno wam kazem..

dwojki wrote:postoji neka prica...sad koliko je to tacno...nznm.....kao neka dewojcica je jednom sa drugaricama priziwala duhowe ono crwena sweca...konac...i to.....i dok su priziwale stwari su pocele da lebde i da se pomeraju....na kraju...trebale su da wrate swe stwari kako su bille,inace bi im neko umro....ali na zalost....sto nisu wratili na dobro mesto...posle nekog wremena...majka im je umrla...


Neki moji drugowi su isto na tu rofu priziwali duhowe...al prestali su da daljim priziwanjem..cim su zawese pocelie da se pomeraju...
.

to da swaki predmet treba da se wrati na swoje mesto je izmishljotina,laz...i nema shanse da deca priziwaju duhowe,jer je za to potrebna welika koncentracija,pa moc meditacije,treba da se udje u duboki trans i ko zna shta swe josh ne.pa ne moze to swako,a kamoli neka dechurlija koja se zezaju

kad je moja drugarica bila mala,stajala je sa jednom komsinicom(koja je malo starija od nje)u dvoristu....odjednom,prisla im je neka zena sva obucena u crno,crne kose i rekla im:cuvajte se vi,deco,opasno je.one dve su se samo pogledale,a kad su se okrenule zene nije bilo!i odlucile su da je ignorisu i 2 dana kasnije otisle da se kupaju na reci i zamalo se nisu udavile!!!!!!!!

mi smo tako radili..msm mogla bih da se zakunem..al netju zbog gluposti..msm..mozhda je to sluchajnnost ali ipak..

narawno da jeste,ljudi se opterecuju glupostima...

hmm...meni se nikada nije nishta slichno desilo ,ali cu vam isprichati prichu o jednoj ukletoj kuci u Bijeljini,gdje i ja zivim ...

U vrijeme rata u toj kuci su zivjeli muslimani,Srbi su ih sve pobili u podrumu te kuce... Kada se rat zavrshio u tu kucu su doshli jedni ljudi da zive,i po noci su chuli razne krikove iz podruma ,kada su otishli dole u podrum,zatekli su krvave zidove... iselili su se i otishli negdje izvan grada....
A tako je i svaki stanovnik te kuce isto dozivljavao...
Ali sad ne znam da li je ovo istinita pricha,jer danas u njoj zive ljudi koji su vishe nego uspjeshni ...

joj Boze...ima i kod nas tih prica...al cisto sumljam da su tacne....xP....

evo ovo moda nije vezano za ovo temu ali kada je bio rat mislim da je bilo 1999 u jednom selu blizu Prizrena ubijena je jako bogata porodica ni jedno dete nije ostalo od te porodice ubili su i bebu koja je imala 2 meseca msm strasno i posle su tela tih ljudi odneli na groblje i njihovom krvlju su napisali nesto na zidovima njihove kuce

Ne znam da li ove price vec postoje jer nisam sve citala ali nema veze...... :) Evo...

*Butovo predviðanje

Dejvid But, dvadesetogodišnji poslovoða male agencije za iznajmljivanje automobila u Sinsinatiju, država Ohajo, vodio je miran i skroman život sve do 15.maja 1979. Te noæi dejvid je usnuo èudan i košmaran san.Sanjao je da stoji pred izlogom omanje zgrade. Pažnju mu je odjednom odvukao snažni zvuk mlaznih motora pogledao je u nebo i sasvim jasno ugledao avion sa tri motora koji je imao dva velika slova A na repu. To je mogla biti samo kompanija Amerikan erlains jer jedino oni imaju takve avione. Iz jednog od motora poèeo je da izvire crn dim i avion se poèinjao naginjuti udesno. Nestao je iza krova zgrade i pao, jer je Dejvida probudila snažna eksplozija. Do jutra više nije zaspao . Razmišljao je o svom snu i pomislio da je to sve samo san jer je veæ odavno mogao da èuje zvukove aviona koji su se kretali iznad njegove kuæe. Ali san se ponovio sledeæe noæi i tako još šest puta. Pozvao je agenciju èiji je avion ugledaoi objasnio im sve. Ali oni nisu mogli da utvrde o kom mestu je reè posto imaju preko hiljadu aerodroma po celom svetu. Posle nekoliko dana Dejvid je èuo na televiziji da se jedan avion ove kompanije srušio odmah posle poletanja na aerodromu u Èikagu. Bilo je to 25.maja 1979. godine posle deset istih snova koja su se prikazala Dejvidu.

*Priviðanje sopstvene smrti

Italijanski seljak Paolo Grilo (63 godine), proveo je skoro ceo svoj život radeæi na njivi ali jedno jutro nije došao na svoju njivu. Razlog je bio èudan san koji je sanjao te noæi . Sanjao je da je njegov ratni drug došao i rekao mu da ga èeka i da æe umreti tog dana. Seljak se uplašio i nije hteo da izaðe is kuæe jer je mislio da æe mu se na njivi nesto dogoditi. Sutradan su ga pronašli mrtvog u snu gde je dobio srèani udar.

*Kuæa duhova

Odmah nakon venèanja mladi braèni par Bil i Kristl Monro preselio se u jednu kuæu na periferiji Holivuda. Nedugo posle useljenja ugledali su èudne ljude ubuèene kao da su iz srednjeg veka kako napuštaju jednu kuæu sa polomljenim prozorima u kojoj su mislili da niko ne živi. Èudni ljudi su im se osmehnuli i držeæi se za ruke otišli u nepoznatom pravcu. Mladi braèni par je kasnije sa drugim komšijama razgovarao o toj kuæi i ljudima koji žive u njoj ali imali su šta da èuju. Komšije su rekle da su to duhovi koji veæ godinama žive u toj kuæi. Da se užasno naljute kad neko uðe i onda lupaju stvari od prozore i gaðaju posetioce raznim stvarima.

*Duhovi èuvari

Bari i Margaret Lokvud vraæali su se sa decom iz kampa sa kamp prikolicom koju su vukli sa sobom u kojoj su mirno spavala deca. Bari je krenuo da žuri kuæi što pre pošto je èuo od prijatelje da mu je majka na samrti. Odjednom ga je žena upozorila da stane videvši neku ženu obuèenu u belu venèanicu koja im govori da se zaustave. Bari je stao na jedan metar ispred ove žene i zajedno sa ženom izašao iz kola da vidi da li je dobro. Meðutim žena je odjednom nestala a braèni par je imao šta da vidi. Nalazili su se ispred bivšeg mosta koji se srušio. Bili su toliko zahvalni toj ženi koja ih je saèuvala od sigurne smrti. Saèekali su tu noæ da doðe policija i stavi montažni most. Kada su došli kuæi bilo je kasno. Njegova majka je ležala mrtva u beloj venèanici kako je oduvek želela da bude.

*Duh u gnezdu

U Maju ove godine reporter novina stajao je pored crkve i ugledavši gnezdo izvadio je digitalni foto aparat zumirao i slikao ali na njegovoj slici pojavio se neoèekivani gost

Iako se dugo prièalo da se sa digitalnim foto aparatima ne mogu dobijati slike duhova ovo je jedan od izuzetaka.

Na slici je jasno stajao duh.

Anthony Finnigan 18,uzeo je aparat i slikao isto gnezdo. Kada je video sliku uplašio se i pobegao.

U Halifax Birdwatchers klubu, Gordon Denison je zapazio duha gledajuæi teleskopom

*Duhovi ognja

Kraj XX veka je obelezen veoma cudnim pozarima, koji su se rasplamsavali na svim kontinentima Starog i Novog Sveta. Tako je sredinom 80-ih godina u glavnom gradu ostrva Puerto-Riko - San Huanu i oblastima koji mu pripadaju, istovremeno izbilo mnogo pozara. Pritom je vecina ocevidaca, ukljucujuci kako slucajne prolaznike, tako i policiju i vatrogasce svedocila o pojavi ogromnih «ognjenih ptica» u vazduhu neposredno pre pozara, koje su umesto perja imale plamene jezike. Kada je takvo «cudo» sletalo na krov zgrade, ona je istog trena bila zapaljena.U avgustu 1999. godine indijska SMI su obavestavala, da je u nevelikom selu nedaleko od Saharanpura spontano pocelo gorenje kuca, koje nisu izgradjene od zapaljivog materijala. Posle toga, posto su cudni pozari redom zahvatili skoro trecinu domova u selu, stanovnici su poceli da ga napustaju...Istragu tih slucajeva je poveo jedan od spanskih ufologa, koji je licno posmatrao tu pojavu u jednom od sela. Oni su poceli pred zoru nad krovovima kuca, pri cemu se u trenutku njihove pojave u vazduhu osecao karakteristican miris ozona.Otprilike u isto vreme poceli su nicim uzrokovani pozari i u SAD, u drzavi Teksas, samo je ovoga puta «piroman» izgledao drugacije: u obliku «ognjenih klupka» ili «stubova ognja». Jedan takav stub je zahvatio policijska kola, ali su oba policajca uspela da iskoce iz njih. Kola su unistena.Specificni su bili i pozari u Centralnoj Africi - ovde su ocevici govorili o «ognjenim strelama», koje su letele odnekud sa visine i pogadjale ne samo zgrade, vec i ljude i stoku. Istrazivanje je pokazalo da to nisu bili meteoriti - let «strela» je bio dovoljno spor, a one su nekada letele skoro horizontalno.

Ovakvi nezapamceni pozari su na kraju 2000. godine zahvatili i Spaniju. Spanska vlada se, kada je problem pozara dobio karakter epidemije, obratila za pomoc i drugim zemljama, pa tako i Rusiji, posto su se i nasi vatrogasci suocavali sa cudnim i neobjasnjivim pojavama. Major Viktor Sokoljskij je posmatrajuci jedan od pozara rekao:» Primetio sam jarke odsjaje ispred sela. Prisavsi blize, nasao sam se na poljani. Na njenom suprotnom kraju je dva metra od zemlje visio bezoblicni ognjeni oblak. Pored su gorele grane susednog drveca. Ali je najzacudjujuce to, sto je bila provala oblaka i padala jaka kisa. A vatra se razgorevala, prouzrokujuci nove sumske pozare.Mi smo navikli da sve pozare pripisujemo bilo prirodnim pojavama (munje, tornada), bilo javnim ili nejavnim zlonamernicima. XX vek je doneo jos jedan uzrok tehnoloskog karaktera, koji deluje potpuno nezavisno od coveka i koji se kratko naziva «slucajnim kratkim spojem u elektricnom provodniku». Ali prakticno se nikada i nigde nije razmatrao jos jedan uzrok, koji je pritom potpuno misteriozan. Iako se zna za zapazanja komisija za abnormalne pojave - cak je i milicija zabelezila nicim prouzrokovane slucajeve samozapaljenja stvari i cak i zidova u vreme izgreda takozvanog «stambenog poltergejta». Ovde se mogu dodati i dokumentovani slucajevi nicim uzrokovanih samozapaljenja ljudi.O tome kako su misteriozni uzroci dovodili do potpuno realnih pozara, govori i znatizeljno svedocanstvo postdipomca iz Indije Lala Singha, koji je 70-ih godina stazirao na LGU. Zavrsivsi koledz u Patnu, i dobivsi potpuno evropsko obrazovanje i pogled na svet, Lal je odlucio da poseti svoje rodjake, koji su ziveli u gornjem selu nedaleko od granice sa Nepalom. I tamo je odmah uvideo opstu nelogicnost: mnogi stanovnici sela, koji su jedva sastavljali kraj s krajem su svakodnevno nosili najbolje proizvode u jednu od pecina, gde je po njihovom misljenju obitavao duh ognja. I tamo su ti proizvodi nestajali bez traga.

Mladi student se zbunio zbog neobrazovanosti svojih sunarodnika, objasnjavajuci ljudima da u pecini nema nikakvih duhova ognja, vec su to neke ili skitnice ili bande koje se i koriste njihovom neukoscu. Ali nije uspeo da ubedi nijednog od svojih rodjaka. I tada je Lal resio da sam pocne borbu sa religioznim predrasudama; postavio je eksploziv i razrusio ulaz u pecinu «duhova ognja».Posledice tog nepromisljenog postupka su bile veoma tuzne. Istog dana se na ocigled ocevidaca zapalila kuca njegovog rodjaka, gde je on ziveo, pri cemu je vatra zahvatila i unutrasnji kameni zid. U kuci je bilo ljudi i uspeli su da ugase pozar u samom startu. Uvece, kada se Lal uputio u drugu kucu, da bi pozvao u setnju devojku koja mu se svidjala, zapalila se i njena kuca cim je on usao u nju. Tako da je morao da ucestvuje u gasenju i drugog pozara. Tada ga je pozvao kod sebe staresina sela, koji je znao za njegovo svetogrdje. Ali samo posto je Lal usao u njegovu kucu i ona se zapalila.Sve u svemu, student je bio proglasen kao nepozeljna osoba i bilo mu je saopsteno da u roku od 24 casa napusti zemlju. Noc je proveo na otvorenom - dalje od naselja. Ujutru su rodjaci doneli njegove stvari, i on je krenuo nazad: trebalo je skoro pola dana silaziti sa planine, kako bi se spustilo na put, kojim su prolazili autobusi. Put, tacnije staza, od sela je prolazila kroz neveliku ali dovoljno duboku klisuru, preko koje je bio postavljen «most» od nekoliko debelih stabala. Ali kako je Lal stupio na most, on se zapalio pod njegovim nogama. Ali na njegovu srecu bilo je toplo i on se na prilazu mostu pokvasio u odeci pod vodopadom. Nije bilo mnogo vremena za razmisljanje, i on se dok je plamen bio mali, bacio napred na drugu stranu.Sada vise nije imao nikakvih sumnji, da su to sve cinili «duhovi ognja» koje je uznemirio. Na srecu, teritorija pod kontrolom «duha» se zavrsila na tome, i nadalje Lal vise nije bio uzrocnik nicim izazvanih plamena. Ali je most izgoreo iza njegovih ledja.

Cudno je to da se posle tih tragicnih slucajeva indijski postdiplomac nije opredelio ni za mistiku, ni za religiju, a prema seoskom «duhu ognja» se odnosio kao prema nekoj glupoj huliganskoj stvari. Po njegovom misljenju, to je bio tipicni poltergejt kao posledica klimatskog polozaja mesta: u Evropi taj «bucan duh» cesce poliva ljude i stanove vodom za koju se ne zna kako nastaje, iako se ne libi ni da prouzrokuje pozare, dok mu je u toploj indijskoj klimi lakse da izaziva pozare, nego da odnekud pronalazi vodu.Pritom se on pozivao na njemu poznati rad nekog okultiste K. Libitera, koji je ziveo pocetkom proslog veka. On je objavljen na ruskom jeziku 1909. godine pod nazivom «Astralni plan». Kako primecuje njen prevodilac A.Trojanovski, «Libiter se koristio ogromnom popularnoscu medju okultistima i misticima Evrope, Amerike i Indije,a sam je pripadao «juznom pokretu» (treba imati u vidu da se ocito radi o masonskoj lozi), crpeci dokaze iz indijskog ezoterizma.»Nas trenutno interesuje samo jedna njegova postavka: neki ljudi na Istoku se sposobni da stvaraju utvare ili fantome, koji zatim nastavljaju da zive potpuno samostalnim zivotom. Cak stavise, to je znala da radi i poznata naucnica i putnica po Tibetu Francuskinja Aleksandra David-Nelj (1868-1969). U jednoj od svojih knjiga ona je sa velikom dozom humora opisala kako je ona koristeci se mesnim iskustvom, napravila «etericnog dvojnika» debelog lame vesele i dobre naravi, ali se njegov karakter brzo pokvario i samo kroz pola godine ona se jedva spasla od svoje tvorevine. Takva je po Lidbiteru priroda duhova ognja.

«Zahvaljujuci prinosenim zrtvama, a pre svega, zivotnosti, koju izvlace iz svojih poklonika, ti duhovi mogu da zive desetine i stotine godina, zadrzavajuci sposobnost da prouzrokuju svakakve pojave radi budjenja vere svojih postovalaca, ili da ih kaznjavaju za neprinosenje obicnih zrtvi. Na primer, nedavno su u jednom indijskom selu nastajali pozari svaki put, kada mesno bozanstvo nije dobijalo svoju hranu. Takvih pozara je bilo nekoliko istovremeno, u okolnostima koje iskljucuju mogucnost podmetanja».Pocetkom 90-ih godina u svetskim sredstvima informisanja se pojavilo obavestenje: na selo Nankhikabad u drzavi Radzasthan se desila nevolja: kuce su pocele da se pale same od sebe, a seljacima da propadaju proizvodi. Ljudi su bili u panici.Tadasnja, jos sovjetska «Komsomolka» je odmah poslala na mesto desavanja svog dopisnika J. Lepskog«Tesko sam pronasao selo, koje je uvuceno medju pescanim dinama. Selo je malo - ranije je u njemu zivelo 400 ljudi, a sada ne zivi vise od 250. Deo stanovnistva je otislo u druga mesta, bojeci se prokletstva, koje se nadvisilo nad selom.

Sta se u stvari tu desavalo? Pitao sam o tome ovde najuvazenijeg coveka koji se zove Laduram. On je sa zadovoljstvom pricao:- Pocelo je to pre otprilike dva meseca. Sedeo sam u svojoj kuci, kada su po zidu prosle iskre i ona se zapalila. Uplasio sam se i istrcao na ulicu. Tog dana se zapalilo jos nekoliko kuca. To se produzilo jos mesec dana. Kuce su se zapaljivale svaki dan same od sebe po 2-3 puta.- A niste probali da gasite?- Probali smo naravno, ali kako smo polili zid vodom oganj se jos vise razgorevao.Dopisnik «Komsomolke» je pozeleo da sam vidi misteriozni pozar, ali ga je Laduram razocarao da nece vise biti pozara: on se obratio mesnom specijalisti za umirenje razjarenih duhova sadkhu Gopalu. On je bio manje govorljiv i rekao je samo da je uspeo da oraspolozi «duhove ognja».Lepski se raspitivao i kod stanovnika sela: da li ih to objasnjenje zadovoljava? Svi su odgovorili potvrdno. U selu svi od malih do starih znaju da uzroci pozara nisu materijalni vec duhovni. A da takodje nema razloga da se zidovi zapale jer su napravljeni od smese gline, peska i djubriva - nema nikakvih zapaljivih materija. I cak i voda, koju je Lepski licno pomirisao i probao, uopste nije benzin.

*Tragovi djavola


U petak, 9.veljaèe 1855. stanovnici sela i gradiæa uz rijeku Exu(UK) probudili su se i zatekli okolicu izgaženu neobiènim tragom. Tragovi su se nizali jadan za drugim u ravnoj crti , u obliku malog kopita , ali su se u njemu nazirali tragovi pandža. Mnogo ih je bilo po krovovima kuæa, prelazili su zidove više od 3m i zakljuèane ograde, èak je tragova bilo i po tavanima i prozorskim limovima. Jedva da je postojalo polje, vrt ili voænjak u kojemu tragovi nisu pronaðeni. Bilo je mnogo nagaðanja o tome èiji su to tragovi, maèji, ptièji, jazavèarevi, vidrini... èak su mislil da ih je osobno posjetio Sotona. No, tragovi su najviše podsjeæali na magareæe otiske. Samo što postoji niz argumenata koji to negiraju. Naime, kako je jedan magarac mogao hodati, a da mu tragovi nogu budu u jednom redu? Magarci su èetveronožne životinje i hodaju tako da su im lijeve i desne noge usporedno! Dalje, tragovi su preskakali preko vrlo visokih zidova, hodali po krovovima kuæa i prozorskom limu. Nemoguæe! Nijedna poznata životinja nije mogla u jednoj noæi pregaziti toliko podruèje, jer su mnoga okolna sela i gradovi bili zasuti tragovima. Èiji su to tragovi bili, magareæi, maèji ili Sotonini, još i danas nije poznato.

*Kiše semenki

Jednog jutra oko 9.30, 12. veljaèe 1979. tihu i sasvim obiènu ulicu u predgraðu Southamptona pogodila je kiša sjemenka gorušice i kiselice. Potpuno su zatrpale dvorišta triju kuæa. Nitko od susjeda nije imao pojma o èemu se radi. Sutradan ih je zapljusnula kiša graška, kukuruza i graha. Bez obzira što su te godine imali sjajan urod graha, sve je teže bilo živjeti s èinjenicom da kad otvore prozor ili vrata dobe nove pošiljke sjemenki.
Odakle je to sjeme došlo? To ni danas nitko od susjeda ne zna. Najbliža kuæa iz koje su mogle biti zasute te kuæe udaljena je 640m. Da je sjemenke tko god bacao, bio bi mu potreban top. A ne vjerujem da bi neko bio tako glup da susjede gaða grahom. Pa nije to ni tako jeftino. Èudno je i to da je sjemenje padalo samo na te tri kuæe u ulici i da na cesti ispred kuæa nije bilo nijednog zrna.

...mojoj ortakinji se pricinjavala par godina neka devojka sa crnom dugom kosom....i samo je stajala i posmatrala je,nista nije uradila...ali ona je mislila da umislja...prosle godine su iza njene kuce ljudi kopali temelj i nasli su kostura...bilo je u novinama...i slika...sve...to je bila devojka koja je umrla pre sto i vise godina...pored kostura je nila crna,duga ucebana kosa...otkada su iskopali taj les,mojoj drugarici se nije vise prividjala ta devojka...

bozeee

Iskreno,verujem...Verujem i u vile,a i Deda Mraza...

ima li neko jos ovih prica?

Ima ona knjiga 'paranormalan svet' ili tako nesto,puna strasnih prica-moje drugarice su citale-mene ni malo ne privlaci...:s

Gledala sam emisuju na foru-kuca sagradjena na indijanskom groblju,duhovi kernuli da napadaju stanare,cak su usli u jednu devojku...bilo je jezivo to gledati...a ne znam da li da verujem u tako nesto...-.-

Mislim ozbiljno,nije mi ni malo prijatna pomisao da postoji neki paranormalni svet da nas neki 'duhovi' posmatraju i slicno.A opet,ako postoje,ne bih da ih uznemiravam...neka ih...>>> xD

Kao mladja sam se naslusala dosta strasnih prica i ne privlace me nesto,nikad necu zaboraviti kako sam trcala kuci,kad krenu da pricaju strasne price :P

xDD...ja inace ne verujem u to..kad sam bila mladja nisam ni na spavanje mirno da odem xDDDDD

Ja ne verujem u ovo bas,ali se iskreno uvek us**em od straha kad citam! :)

takodje :) ali mioguce je da su neke tacne,dok ih je vecina preuvelicana ili izmisljena