Paranormalno

First topic message reminder :

Uklete kuce...
Duhovi...
Vestice...
Natprirodne pojave...
Strsne price...


Da li verujete u to?
Ako znate neku 'strsnu' pricu...Napisite...

Mene je strah svega toga. Ne mogu da kažem da ne verujem, ali ne mogu da kažem ni da verujem.

Nikad neæu da zaboravim kad mi je jedan drug na moru prièao dve prièe vezane za duhove kad smo se vraæali u odmaralište. Prolazili smo kroz mrkli mrak, a i u garsonjeri je bio mrak takoðe. Nisam smela da uðem, a u kupatilu kada sam bila, pošto je izmeðu plafona i vrata bilo neko staklo, stalno sam tu gledala da vidim da li je tu ta Krvava mlada ili taj èovek koji je umro i oživeo.

Ko æe sad da ide u kupatilo?

Ja u to ne vjerujem xD Mada volim da èitam i slušam strašne prièe :-)

Meni samo nije jasno JustSmile,u šta to taèno ne veruješ ako veruješ u gore pomenutu prièu e.e ?

Da vjerujem, cisto rektreativno..

Vjerujem.

Otkako sam pogledala paranormal activity 1. i 3. deo, Insidious, Pogresno skretanje, Sapat duhova i Mucenike, moj zivot se totalno promenio...Sve je pocelo od 1. januara 2012.
Npr, pre jedno mesec dana otisla sam da spavam. Zivim u kuci sa dvoristem koje je zauzeto (tj tamo je automehanicarska radionica). Kako sam legla, tako je dizalica za kola pocela da skripi(sto se cesto desava,ali preko dana ,kad su tu radnici). Na trenutak sam pomislila da sanjam,ali je moj pas poceo da laje i kako se dizalica pomerila, pas se probudio. Mama nista nije cula...Zatim ,negde u januaru ,pricala sam sa deckom. Kad smo zavrsili,otisla sam da spavam i odjednom je nesto palo...I to bas jako,nisam smela da ustanem i vidim sta je to. Ja stvarno imam problem, ne smem uopste da prolazim kroz svoje dvoriste,jako me strah.. Kad dolazim uvece kuci, zovem mamu da sidje po mene...Mozda cete pomisliti da sam budala, ali ne znam,verujte mi nije mi svejedno...

MoonGirl wrote:Meni samo nije jasno JustSmile,u šta to taèno ne veruješ ako veruješ u gore pomenutu prièu e.e ?

Nisam rekla da verujem u to. To je samo prica koju mi je baba ispricala i za koju tvrdi da se zaista desila,sad otkud znam.

Ali evo price koju mi je pricala baba da se zaista desila

Ovo obièno znaèi da veruješ i ti...mislim,iz kog bi je drugog razloga delila sa ostalima o.O ?

MoonGirl wrote:

Ali evo price koju mi je pricala baba da se zaista desila

Ovo obièno znaèi da veruješ i ti...mislim,iz kog bi je drugog razloga delila sa ostalima o.O ?

Zato sto neko veruje u te stvari. I ne vidim poentu zasto se sad raspravljamo dal' ja verujem il' ne verujem u paranormalno? -.-'

Zato što pišeš jedno,pa drugo.Ali nema šta ni da me zanima,u pravu si

Verujem u Vanzemaljce ako oni spadaju u paranormalno. :)

I ja isto, verujem samo u vanzemaljce. :)

Ja najiskrenije ne verujem u to.

Verujem...Mislite da sam luda ali verujem da nesto postoji i verujem u zivot posle smrti xD A par puta sam i sama dozivela neke cudne stvari... Na primer, kada sam bila na vikendici kod strica, na Dunavu dozivela sam nesto cudno... Spavaca soba i dnevna soba inace nemaju vrata vec samo onaj okvir a par puta u toku noci culo se lupanje vrata...Takodje je jedna slika pala sa zida sama od sebe...Sraf je i dalje bio tu a samo je slika pala...Pitala sam sledece jutro strica da li je on ranije nesto primecivao i rekao je da jeste... Prosli vlasnici vikendice su je prodali jer nisu nocu mogli da spavaju jer su culi neko plakanje nocu i grebanje na plafonu...odnosno kao da neko stoji na krovu i grebe a nikoga nije bilo... :/

Natsi wrote:Ja se,devojke,kad su u pitanju ove stvari us**em od straha...

I ja

Nije da vjerujem, al' nije ni da ne vjerujem. xD Znam mnogo strašnih pričica.

Ja nije da bukvalno verujem, ali pomalo. I to samo zato zbog jedne stvari... :P Kada sam bila kod drugarice na rođendanu, prosle godine, odlucili smo da pozivamo Bloody Mary. Onako, stanemo ukurg, uhvatimo se za ruke i tri puta se okrecemo izgovarajuci njeno ime. Prije drugaricinog rodjendana, mozda mesec dana prije, umrla joj je baka. (Cisto da se zna. xD) I tako smo mi prizivali Bloody Mary jos nekoliko puta. Mnogo kasnije, smo poceli nesto trcati. Uglavnom, ja sam se okliznula na asfaltu zbog sandala i ni manje ni vise nego polomila nogu. >.< >.< >.< Uglavnom, ja ne verujem da to ima ikakve veze, al' eto... Od toga je nastala horor prica u mojoj skoli, pa da vam i ja ispricam, moju verziju. xDDDD

Verujem~bojim se

Ne verujem ni u šta i ne interesuju me strašne prièe drugih ljudi koje su navodno istinite jer dok se meni ne dogodi neæu smatrati da bilo šta takve prirode postoji tj. neæu ni onda, to æe biti samo potvrda da sam psihièki bolesnik.

Verujem u postojanje viših sila, vanzemaljaca. Smatram da bi svet bio savršen da toga nema, ali ništa nije savršeno.

Sirenna * wrote:Verujem u Vanzemaljce ako oni spadaju u paranormalno. :)

Takodje :)

Vrujem u to, ali ne mislim veštica koja će da me pretvori u žabu. xD Ne nego one prave veštice i sve to.

Verujem,uh ali ozb verujem. Bili smo ja i drustvo malo do Pripjata u poseti nazovi 'Ukletim gradom,Cernobil.' I ono kao odgledali film saznali da je istina to sto se prica i ae da prverimo. Medjutim,nijedna agencija nije organizovala putovanje u grad unisten radijacijom jer jos uvek kao traje isparavanje. Ali,moja drugarica koja zivi nedaleko od Pripjata njen otac je odlucio da nas odveze malo u obilazak. Medjutim,taman sto smo usli u grad kolima je nestalo goriva te je drugaricin otac,Konstantin,izasao da iz gepeka izvati gorivo i dopuni,mismo rekli da ce mo se prosetati do grada kad smo vec na ulazu. Stigli smo do pola puta,grad je stvarno bio napusten. Bilo je jezivo a oko nas je samo kuljala magla,drugarica do mene je vrisnula. Pogledali smo u njenom pravcu. Hladan znoj mi je izbio kod slepoocnica dok sam osecala kako mi se dlanovi znoje i peckaju. Kolena su mi klecnula a kroz kicmu su krenuli slabi trnci jeze,neznam zasto a ni zbog cega,kao da je nesto samo proslo pored mene i okrznulo me po ramenu. Pogledala sam u pravcu Anucke,mala devojcica je stajala ispred nas drzeci nekog mecu u rukama. Okrenuli smo se oko sebe u nadi da cujemo motor automobila. Nakon sto je motor u toj sekundi zarezao ponovo sam potrazila devojcicu pogledom,nestala je. Udarili smo sprintericu i nestali,ne pricajuci nikom sta se dogodilo. Eh,svugde sam putovala i svasta videla,tako da ovo je jedna od mnogo strasnijih prica

Podsjeæa me na film koji sam gledala.

Nije nemoguæe...